O.Š. “Petar Kočić”


ОШ “Петар Кочић” Нова Топола

Основна школа “Петар Кочић”у Новој Тополи је једна од седам основних школа на подручју градишке општине. По броју ученика, запослених радника и школском подручју које обухвата, она спада у највеће школе у Републици Српској. Данас ову школу похађа преко 1200 ученика, а организована је тако да ради у десет објеката, са око 120 запослених. Централна школа у Новој Тополи је деветоразредна, док су остале школе, смјештене у Машићима, Вилусима, Романовцима, Миљевићима, Вакуфу, Горњим и Доњим Карајзовцима, Кочићеву и Петровом Селу подручне школе у којима се изводи настава од првог до петог разреда.

Stara škola do 1970

Развој школства на подручју Нове
Тополе

Изучавајући развој школства и почетке писмености на овом подручју долазимо до занимљивих и значајних података. Наиме, 2008.година је јубиларна година у којој се обиљежава 120 година од постављених темеља писмености и почетка развоја школства уопште на овом подручју. Према подацима из архиве самостана часних сестара у Новој
Тополи, прва основна школа у Новој Тополи основана је већ 1888. године у доба када су ови крајеви били под влашћу Аустроугарске
монархије, а након досељавања њемачких досељеника у ове крајеве. У подацима се наводи да је код тадашњих колониста њемачке националности сазрело схватање о потреби “наобразбе и поуке” њихове дјеце. Заузимањем угледних колониста отворена је учионица која је служила за школску обуку дјеце. Први учитељ био је Јозеф Герик, а наставни језик њемачки, јер је школа била само за Њемце. Након краћег времена, како се наводи у архиви, госпођа Турпа оснива у Средњој Тополи (Mittelwindthorst) нову школу и тако су сва дјеца долазила у ту школу. Касније обуку дјеце у школи преузима извјесни Роберт Ноберник, а школа се налазила у просторијама госпође Брензингер. Настава је извођена на оба језика. Обзиром да је Mittelwindthorst био средиште све три Тополе, увиђа се потреба изградње цркве и школе. Земљиште је у ту сврху поклонио Петар Малберг. Градњу објекта започео је Zimmermann, свештеник, године 1888. уз помоћ самостана часних сестара Назарет код Бања Луке, гдје је он више година био управитељ. Послије његове смрти, градњу наставља жупник ФрањоМалешевић. Године 1904. школу је похађало педесеторо дјеце, а 1930. године било их је 180. Школу су похађала дјеца из оближњих села, као и досељеници Њемци. Обзиром на удаљеност школе у Mittelwindthorst (5-7 километара), јавила се потреба изградње школе у Oberwindthorst (Горњој Тополи). Године 1896/97. мјесни жупник Фрањо Малешевић саградио је у Горњој Тополи нову школску зграду уз помоћ свих колониста. Наставу изводе три часне сестре и то на њемачком и народном језику. Ђаци су учили три писма: готицу, ћирилицу и латиницу. Дјевојчице су училе ручни рад. Школа је добила право јавности 1889. године. У школској 1904. години школу је похађало 75 ученика, а у 1930. години било је 120 ђака. Национални предмети су се
предавали на народном језику. Дјеца су тако учила два језика и три писма. Школа је имала свој школски одбор. Школу је сваке године (како се наводи у архиви часних сестара) “инспицирао” 1-2 пута школски надзорник. Био је врло задовољан радом и резултатима. Настава у овим школама извођена је и у току рата (за њемачку националност) и све до 1945. године. Уласком народноослободилачке војске у Нову Тополу престаје са радом школа у Mittelwindthorst- u и Оberwindthorst-u, а часне сестре, учитељице, посвећују се вјерском животу, шивању, музици, ручном раду и сличном. У периоду послије Другог свјетског рата основна четвероразредна школа почиње са радом на новим основама и као таква ради до 1950. године када прераста у петоразредну основну школу. Већ наредне године, тј. 1951. године Нова Топола је имала пуну осморазредну школу коју је основао Народни одбор среза босанскоградишког. Први директор школе у школској 1947/48. године био је Фрањо Седлачек, а касније се смјењују Бранко Ромић, Салих Арнаутовић, Нико Јовановић, Чедо Меденица и други.
Број ученика варира од 268 колико их је било у школској 1953/54. години, 385 у школској 1958/59. Години до око 1000,колико их има данас. Школске 1962/63. године школа набавља телевизор, смјешта га у једну учионицу гдје се прате емисије за ученике. Те године школа добија и разгласну станицу. Школа тих година има школски одбор који
рјешава питање рада школске кухиње, набавке огрева, проблеме у колективу, поставља помоћника директора школе, даје приједлог НОО-е за постављање управитеља школе.
Ученици у почетку уче руски, а касније њемачки и руски језик. У школској 1962/63. години школу похађа 781 ученик, а због
недостатка простора ради се у три смјене. Око двадесет година школа је радила у врло скученим просторним условима, тако да се настава изводила у три смјене, а наставни часови су скраћивани. Ипак захваљујући изузетном залагању наставника школа је постизала завидне резултате, како у наставно-васпитном раду, тако и у културно-просвјетној и друштвено- Зграда старе школе у Новој Тополи политичкој дјелатности у самом мјесту. Од 1963. године основна школа у Новој Тополи ради као централна, када су јој припојене четвероразредне школе из Кочићева, Трошеља, Горње Тополе, Берека, Елезагића и Рогоља, а касније и четвероразредна из Вакуфа, Горњих Карајзоваца, Доњих Карајзоваца, Петровог Села.

Тако се подручје школе поклапало
са атаром бивше новотополске општине.
Катастрофални земљотрес 26.октобра 1969.
године веома је оштетио зграду школе тако
да је у њој прекинуто извођење наставе.
Зграда је по препоруци комисије порушена, а настава се изводила у више друштвених просторија у Новој Тополи (згради мјесног
уреда, поште и дома културе) све до завршетка изградње нове школске зграде.
За мање од двије године сарајевско предузеће “Меплинг” пројектовало и
изградило данашњу зграду школе која има 3
773 m² корисне површине. Паралелно са развојем писмености и
школства у Новој Тополи, развијала се и
мрежа школа по околним селима.Каснијом
реорганизацијом школске мреже вршила су
се спајања школа, удруживања или затварања, зависно од кретања броја
ученика у тим мјестима.

Почетак рада подручних школа

  • Машићи 1927.године
  • Вилуси 1939.године
  • Вакуф 1922. године
  • Доњи Карајзовци 1922. године
  • Кочићево 1934. године
  • Романовци 1912. године
  • Берек 1929. годинe
  • Рогољи 1925.године
Број ученика и начин организације наставног процеса се током година
мијењао, као и број и образовна структура запослених радника. Ипак једна чињеница остаје непромијењена свих година постојања ове школе, а то је квалитет рада и успјеси којима се ова школа може
похвалити. Ученици основне “Петар Кочић”у Новој Тополи након завршеног школовања у овој школи углавном своје даље школовање
настављају у средњим школама у Градишци.Одређен број ученика се
опредејељује за наставак школовања у бањалучким средњим школама, док се малобројни одлучују за нека друга мјеста.Заједничка одлика свих је да су у свом даљем школовању успјешни, те многи
настављају студирање и завршавају са успјехом високошколске установе. Основна школа у Новој Тополи је од свог оснивања
била центар културних, спортских, образовних и разних других дешавања на овом подручју.При школи су током времена осниване разне секције, културно-умјетничка друштва

итд. Концерт фолклора 1967 године У раду истих су се поред наставника и ученика ангажовали и мјештани Нове Тополе.Школа је била расадник будућих активиста у свим областима живота.Изузетна активност се
испољавала седамдесетих година по питању културно-умјетничке и фолклорне дјелатности.

Из живота и рада школе

У основној школи “Петар Кочић”у Новој Тополи се поред образовног и васпитног рада кроз редовну наставу организују идруги садржаји преко којих ученици проводе разне активности. У школи се проводе и такмичења из научних области, спорта, умјетничких област итд. 
Ученици школе постижу
запажене резултате и на такмичењима вишег ранга (регионално и републичко).А посебно је потребно нагласити да из неких предмета
(математика и информатика) су учествовали и на државном такмичењу.У школској 2006/7 и 2007/08 су такмичари из српског језика освојили прво и друго мјесто на републичком такмичењу из српског језика.

Школа пригодним свечаностима обиљежава
одређене датуме, као што су Дан школе (22.април), Дан дјечје радости(31.децембар),Дани светосавља, 8.март-Дан
жена, Дан учитеља (5.октобар) итд.
На крају сваке школске године додјељују се признања ученицима који су све године школовања завршили одличним успјехом, апосебна признања, Вукове дипломе се додијељују ученицима који су у току основног школовања имали све одличне
оцјене из свих предмета.

Од школске 2007/08 године бира се и ученик   генерације.

Први ученик генерације у овој школи је Дуња Роквић, која је уједно и републички првак из српског језика. Сваке године, а поводом вјенчањаПетра и Милке Кочић у Романовцима код старе цркве светог оца Николаја се организује културна манифестација под називом “Идеш ли, роде”.Том пригодом се расписује литерарни конкурс са тематиком из живота и дјела Петра Кочића, а у њему учествују ученици свих школа градишке општине, као и свих школа у Републици Срепској које носе име Петра Кочића.Најбољи радови се награђују Кочићевом тканицом, а радове оцјењује стручни жири.Организатори ове манифестације су поред школе, општинаГрадишка, мјесна заједница Романовци и Романовачко-машићка црквена православна општина. Школа остварује добру сарадњу са свим основним и средњим школама градишке општине, Центром за социјални рад, Центром за ментално здравље, Црвеним крстом,
општином Градишка, Министарством за образовање и културу РС, Републичким педагошким заводом РС, Домом здравља Градишка, Центром за културу Градишка, разним невладиним организацијама и
осталим. Најбољи показатељ квалитета рада и постојања тополске школе је велик број бивших ученика, који су данас веома успјешни пословни људи, умјетници, стручњаци разних профила.


Facebook Komentari