Arhive kategorije: Privreda

Istorija:Prve zadruge

Sredstva štednje i zajma

Bosna je uglavnom, zemlja poljoprivrednika, više od 87 posto stanovništva se još 1910 bavilo poljoprivredom kao osnovnim zanimanjem. Kako povećati budžet i osigurati napredak? Morao je to biti glavni zadatak! Tada na kraju turskog perioda glavni zadatak u ekonomiji bio je uspostavljanje savremene monetarne ekonomije, problem je bio u nedostatku novca. Nekoliko banaka trpelo je zbog nedostatka novca i nije bilo naklonjeno da kreditiraju neizvjesnu poljoprivredu. Pored toga, procenti kamata su već bili visoki po turskom zakonu, dvanaest od sto po zakonu. ali i od 18 do 24, čak 100 odsto je uzimato.

Farmer koji je razmišljao o napredku nije mogao raditi bez kapitala. Tako je pozajmljivao novac uz visoke kamate. Stoga je profitabilnost njegovog poslovanja dovedena u pitanje od samog početka. Sredinom osamdesetih, vlasti su intervenisale, stvarajući tzv. ‘Okružne fondova za podršku’. U njih se slijevao na prvom mjestu novac iz državnih fondova, novac koji je čak poticao iz turskog perioda i reljef fondova (Menafsi = Dandu: a oni su nastali na sljedeći način: Svake godine, turske vlasti vraćaju nazad od svoje desetine dio za potrebe nastale zbog šteta na usjevima, itd da služi kao rezervna zaliha. Ako nije bilo potrebe za ovim rezervama, oni su ih prodali i sredstva od prodaje su išla u reljef fondove, te su onda distribuirali novac siromašnim kao pozajmice). Cijela populacija je morala da doprinesi ovom fondu, bilo da je to bila određena premija kod plaćanja godišnje desetine,  je stanovništvo platilo jednokratnu kvotu; Ovaj fond je takođe prihvatio dobrovoljne doprinose pojedinaca. Godišnji višak od kamata ostao je kod fonda. Konačno, dobrovoljni fondovi koji su postojali u pojedinačnim zajednicama, koji više nisu mogli služiti njihovim namjerama, bili su upućeni na ‘Okružni fond za podršku’.

Međutim, ove banke nisu ispunile očekivanja kolonista. Znali su to iz iskustva Nemačke Raiffeisenkassen, koji je kod kuće radio mnogo bolje. Takođe, kolonisti su bili ne zadovoljni relativno malim zajmovima. Nedostatak novca bio je kod prvih naseljenika gotovo kao bolest. Uticajni ljudi (otac Beda, njemački dobronamjernici i okružni lideri) pokušali su u više Banaka, da donesu sredstva koloniji, ali to je bilo veoma teško. Sada su kolonisti, koji nisu imali bogate rođake i poznanike u svojoj domovini koji bi im dali pozajmicu, a uzimanje sredstva na zajam je bilo veoma loša praksa ili su okrenuli leđa koloni ili su morali naporno raditi i teško raditi mnogo, mnogo godina, da bi došli na zelenu granu. Ovaj nedostatak novca i dalje je postojao i nakon dugo godina. Konačno Kolonisti su odlučili da prate primjer iz njihove domovine Raiffeisenkassena je pronađen kao rješenje. Ministar Maleschitsch i Windthorst je već 1894. godine učinio energične korake ka dozvoli za osnivanje. Ali vlada je želela da finansijske institucije, koju su posebno uspostavljene za Bosnu, drže i stoje iza toga što je prilično suprotno od Raiffeisenkassen-a. oni bi privukli pažnju kolonista ka Unionbank Sarajevo, koja je davala samo male kredite. Od 1894. godine Nekoliko naseljenika iz Rudolfstala i Windthorsta primilo je novac ‘Banja Lukaner Sparkasse A.-G’. koja je davala za sedam, sedam i po procenata. Tada dolazi bosanskohercegovačka ‘Landesbank’, mada odobrava(šest procenata) na potrošnju, ali samo za promjene i sa vrlo dobrom garancijom. U međuvremenu, i Rudolfstal i Windthorst uvek preduzimala korake za dobijanje dozvole i Osnivanje Raiffeisenkassen. Sada je vlada savjetovala akciji u nemačkoj poljoprivrednoj banci u Beču ili još uvek bolje da učestvuju u Pragu, onda bi ove institucije pustile novac u koloniju. Intervenisali su pojedinci, ali nije došla do bitne pomoći.

Na pedesetgodišnjicu cara Franz Josipa mnogi iz Windthorsta i Rudolfstala su bili u Beču. Tom prilikom, jedan je doneo zahtjev koji je dodijeljen Baronu fon Burijanu Austrougarski ministar finansija i bivšem šefu države Bosne, opet za odobrenje Raiffeisenkasse u obe Kolonije kao i ranije. Baron von Burian je dao takođe privlačan odgovor i samo izvršenje odloženo do 1912. Nakon što je stvar pripremljena i stekla popularnost kod ljudi, evangelistički pastor W. Ochler, uz pomoć brata, kolonijalnog advokata dr. jur. A. Oehler, na kraju, vlada  osniva Raiffeisenkasn  ne samo za dve kolonije Windthorst i Rudolfstal. već za sve njemačke kolonije u Bosni i Hercegovini. Kao udruženje svih ovih fondova, ‘Udruženje nemačkih poljoprivrednih kredita’ i upravljanja dugom osnovano je u Banja Luci Privredna udruženja u Bosni i Hercegovini e.G.m.b.H .- osnovana. Kao član upravnog odbora u vreme osnivanja udruženja, pored dva gospodina Ochler-a, takođe veteran ‘Banje Lukanera’ G. Reichmann i predstavnici obe najmoćnije kolonije. Oskar Bekmann za Rudolfstal und Anton Mahlberg za Windthorst.

U obe kolonije osnovička skupština je održana  u jesen 1912. godine: u Windthorstu je učlanjeno oko 40 u Rudolstalu oko 30 članova. Osnovane su i u Čelincu. Dubravama i Trošeljoma. Svrha ovih zadruga bile su podrška članovima i njihovim Ekonomskim potrebama. Sjedište je sada održavalo silne računovodstvene kurseva da bi mogli da vode evidenciju kod realizacije. Kasnije je nastalo nešto obimnije Odeljenje za robu, koje je povezalo jeftine Nabavka najraznovrsnijih proizvoda široke potrošnje za potrebe Poljoprivrede.

Na osnivačkom sastanku u Rudolfstalu (20. oktobra 1912.) izabran je odbornik W. Purk (predsednik). W. Nienaber, Robert Franke, Oskar Böckmann i Johann Tcrrlutter, sekretar je bio Georg Volkmer. Iz izbora u Nadzorni odbor (2. decembra 1912.) izašao je J. Düttmann. H. Grüger. P. Welzel, B. Purk, H. Klune i Friedrich Ertl (predsedavajući). Priliv novca je odmah započeo po startu. Do kraja decembra Rudolfstal npr. Već ima uštede od 19945 kruna i plus očekivali još 7000 kruna; Windthorst je prikazao 22410 kruna. Ukupan promet od pet kastija u tom periodu iznosio je 140.891 kruna, sumirano Windthorst i Rudolfstal su učestvovali sa 107972 kruna.

Za štedne depozite davale su banke šest procenata. Takođe u narednim godinama kretanje novca se razvilo u uzlaznoj liniji, obje Registar kase su već bile upisanle akcije sa pet Procenata kamatom i dalje izdvojili u rezervni fond. Članovi su mogli u ratu i prvom posleratnim godinama činiti prilične uštede, postaje vruće deponirajući  svoju gotovinu, sva ova sredstva su u sjedištu u Banja Luci. Došlo je do neslaganja, što je dovelo do toga da je Rudolfstal napustio udruženje. Radio je prvo sam, potom tražio kredite od Hrvatske Banke Banja Luka tako će se rješiti Obaveza i povezati se sa Agraria u Novom Sadu. Godišnji saldo za 1928. iznosio je 917023 Dinara. Upravni direktor bio je Matthias Heinemann.

Windthorst je ostao kod Udruženja. Lažnim spekulacijama istih nastali su gubici i mnogi bi ga varili ne pridržavajući se obaveza, što se odnosi i na Zadruge. Deponenti u Windthorstu zahtijevali su povratak svojih depozita. Dvije petine članova su napustili. Kooperativa je bila blizu toga da se raspadne, ali je opstala kroz spremnost članova da se žrtvuju, posebno Zvaničnici. Ovo krizno vrijeme je takođe otjeralo Windthorst u kooperaciju i 1927. se pridružila Poljoprivrednom fondu za centralne zajmove G. m. b. H. u Novi Sad (Neusatz). te je takođe renovirala udruženje Lukana u iznosu oko 50.000 dinara što je bilo korisno. Posle toga, zadruga je dobro funkcionisala i ponovo uživali u punom povjerenju kolonista. 1929. godine zadruga je bila na dobrom putu i nadali se, posebno u narednoj godini da će izgraditi kooperativni dom. U ovoj godini menadžment je bio u rukama sledeće Gospode: Odbor: Josef Ebertz (predsednik). Eugene Perau (zamjena). Anton Bockmann. Fridrih Lamers, Peter Görges. Anton te Best, Franz Hentschel. Aufischtsrat: Mgr. Hermann Düttmann (predsjedavajući), Bernhard Jansen (vicekancelar). Peter Frish. Anton Siebenmorgen, Johann Gallemann, Heinrich Haylage. Blagajna je Heinrich Schröer i knjigovođa Otto Lamers. Sledeći tabelarni pregled daje razvoj  još bolje:

Seoska štednja i udruženje za zajmove. reg. G.

Nova Topola (Windthorst) i okolica, Bosna.

Godina Članova Depoziti Zajmovi Ukupna prodaja
1912 75 25000 kr. 17000 kr. 54000 kr.
1913 114 46000 kr. 50000 kr. 160000 kr.
1914 123 84000 kr. 45000 kr. 180000 kr.
1915 130 127000 kr. 32000 kr. 240000 kr.
1916 130 208000 kr. 37000 kr. 44000 kr.
1917 146 354000 kr. 115000 kr. 620000 kr.
1918 153 640000 kr. 162000 kr. 780000 kr.
1919 159 710000 kr. 240000 kr. 1020000 kr
1920 160 767000 kr. 190000 kr. 1290000 kr.
1921 137 753000 kr 87000 kr. 920000 kr.
1922 125 796000 kr. 137000 kr. 576000 kr.
1923 121 135000 kr. 30000 Din. 230000 Din.
1924 119 82000 Din. 23000 Din. 288000 Din.
1925 110 75000 Din. 23000 Din. 98000 Din.
1926 105 135000 Din. 255000 Din. 730000 Din.
1927 102 310000 Din. 337000 Din. 1256000 Din.
1928 150 266000 Din. 937000 Din. 3094000 Din.
1929 179 550000 Din. 1084000 Din. 2923000 Din.

Radnike „Farmlanda“ slagali i kupci opreme

BANJALUKA – Bivši radnici „Farmlanda“ iz Nove Topole uspjeli su da namire tek mali dio svojih potraživanja prodajom zaplijenjene imovine ovog preduzeća, jer je značajan broj kupaca odustao i nije uplatio izlicitirani iznos, potvrdila je za portal CAPITAL advokat radnika Miroslava Drinić.

Dio imovine „Farmlanda“ koju su bivši radnici tog preduzeća nedavno zaplijenili prodat je prošle sedmice na licitaciji, a najpovoljniji ponuđači su imali rok od tri dana da uplate izlicitirani iznos.

Iako je tada izlicitirana imovina vrijedna oko 200.000 KM, u predviđenom roku uplaćeno je svega nešto više od 60.000 KM, tako da će roba sada biti ponuđena kupcima koji su bili drugi na listi najpovoljnijih ponuđača.

„Zaključno sa petkom je bilo uplaćeno oko 64.000 KM, od izlicitiranih više od 200.000 KM, što znači da su određeni kupci odustali. Roba će sada biti ponuđena kupcima koji su bili drugi na listi najpovoljnijih ponuđača. Imamo informaciju da je danas preuzeta roba vrijedna oko 20.000 KM“, rekla je Miroslava Drinić.

Ona je istakla da su popisane još neke mašine koje će biti ponuđene na prodaju, ali da je gotovo izvjesno da radnici neće biti u potpunosti namireni.

„Ako imamo u vidu da samo osnovni dug „Farmlanda“ prema radnicima iznosi više od 300.000 KM, jasno je da dobar dio potraživanja oni neće uspjeti naplatiti. Problem je što su to sve zapuštene stvari, to je uglavnom staro željezo“, kazala je Drinić i dodala da je veoma čudno što se ne pokreće stečaj s obzirom na to da je preduzeće u ovakvom stanju.

Bivši radnici “Farmlanda” su 31. oktobra u pratnji advokata i sudske policije ušli u to preduzeće kako bi zaplijenili imovinu i naplatili oko 300.000 KM koje im firma duguje, a za koje imaju pravosnažne presude.

Radnici su još prošle godine dobili spor protiv „Farmlanda“, ali svoja potraživanja nisu uspjeli da naplate. Zbog toga su, uz pomoć sudske policije, plijenili imovinu koju su zatekli u krugu firme.

„Farmlandu“ su još od 2016. godine blokirani računi zbog neizmirenih milionskih obaveza, a od najavljene prodaje ove firme kineskim partnerima do sada nije bilo ništa. Milionska dugovanja „Farmland“ ima i prema Poreskoj upravi RS i na kraju septembra ove godine iznosila su 4,4 miliona KM.

                                     CAPITAL: M. Čigoja

Projekat “Start up Srpska”

BANJALUKA, Dobre vijesti stižu za mlade sa dobrom poslovnom idejom. Počinje realizacija projekta “Start up Srpska”, za koji se mogu prijaviti mladi do 35 godina koji žele da pokrenu biznis. 

Javni poziv biće raspisan tokom sedmice sa jasnim uslovima koji moraju biti ispunjeni. Budući preduzetnik dio novca dobiće kroz projekat, a dio mora da obezbijedi sam. Zavod će tri godine pratiti razvoj biznisa kako bi se izbjegle manipulacije.

“Program je zamišljen kao zajedničko ulaganje Zavoda i aplikanata,on će morati da ima određena sredstva u visini trećine vrijednosti koje mi dajemo, postoje jasne procedure gdje mi štitimo novac, takđe postoje mjenice i garancije za uspješnu realizaciju programa”, kaže Miroslav Vujčić, direktor Zavoda za zapošljavanje RS.

Ovaj projekat razlikuje se od drugih po tome što prednost daje mladim ljudima, kaže predsjednik Srpske Željka Cvijanović. Uz druge  projekte iz Akcionog plana za zapošljavanje doprinijeće, kaže, porastu broja zaposlenih.

Za “Start up Srpska” izdvojeno je dva miliona maraka. Pola novca je iz donatorskih sredstva Vlade Srbije, a ostatak je obezbijedio Zavod za zapošljavanje. Zainteresovani će moći konkurisati za različite iznose.

“Ti iznosi se kreću zavisno od djelatnosti od posla kojim će se baviti i koji će pokrenuti, kreće se u iznosu od 20.000,30.000,50.000 km, i ono što je opšti stav bi danas jeste da s tim novcem u koliko imate adekvatan plan i znate šta hoćete da radite i imate viziju naravno da možete da imate jedan solidan početak poslovanja”, kaže Željka Cvijanović, predsjednik RS.

“Start up Srpska” je sedmi projekat Zavoda za zapošljavanje koji će biti realizovan u 2018. godini. Za podsticaje za zapošljavanje tokom godine uloženo je 19 miliona maraka i na taj način do sada je zaposleno 4.300 ljudi.

Prodata zaplijenjena imovina „Farmlanda“

BANJALUKA – Dio imovine Govedarske farme „Farmland“ iz Nove Topole koju su bivši radnici tog preduzeća nedavno zaplijenili prodat je danas, ali još uvijek ne znaju koliko će novca njima pripasti, rekla je za portal CAPITAL advokat radnika Miroslava Drinić.

Drinić je navela da je danas izlicitirana imovina vrijedna oko 200.000 KM, ali da se još uvijek ne može reći da će taj iznos radnici i dobiti, jer kupci tek treba da uplate novac.

„Kupci imaju rok od tri dana da uplate izlicitirani iznos i nakon toga ćemo vidjeti da li su to zaista bile ozbiljne ponude i sa koliko novca radnici raspolažu“, rekla je Drinić.

Ona je istakla da za veći dio ponuđenih stvari nije bilo interesovanja. Od ponuđenih 59 stvari, dodaje, možda je prodata trećina.

Bivši radnici “Farmlanda” su 31. oktobra u pratnji advokata i sudske policije ušli u to preduzeće kako bi zaplijenili imovinu i naplatili oko 300.000 KM koje im firma duguje, a za koje imaju pravosnažne presude.

Radnici su još prošle godine dobili spor protiv „Farmlanda“, ali svoja potraživanja nisu uspjeli da naplate. Zbog toga su, uz pomoć sudske policije, plijenili imovinu koju su zatekli u krugu firme.

„Farmlandu“ su još od 2016. godine blokirani računi zbog neizmirenih milionskih obaveza, a od najavljene prodaje ove firme kineskim partnerima do sada nije bilo ništa. Milionska dugovanja „Farmland“ ima i prema Poreskoj upravi RS i na kraju septembra ove godine iznosila su 4,4 miliona KM.

„Farmland“ je godinama bio jedan od najvećih korisnika podsticaja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, a pored toga imao je i ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa Robnim rezervama RS, koje su sada u stečaju i koje su zbog kršenja tog ugovora tužile farmu.

U „Farmlandu“ su tvrdili da je loš proces privatizacije glavni razlog problema sa kojima se suočavaju.

Iako su prošle godine saopštili da je „Farmland“ prodat jednoj kineskoj kompaniji, mediji su kasnije pisali da su Kinezi odustali od ovog posla jer su shvatili da je to neisplativa investicija.

(Capital)